L. N. TOLSTOJ O BRAĆI SLAVENIMA
– A znaš li, Kostja, s kim je Sergije Ivanovič putovao? – reče Doli, razdelivši deci med i krastavce. – Sa Vronskim; on putuje u Srbiju.
– I to ne sam, nego ceo eskadron vodi o svom trošku! – reče Katavasov.
– To njemu dolikuje – reče Ljevin. – A zar još uvek idu dobrovoljci? – dodade pogledavši u Sergija Ivanoviča.
Sergije Ivanovič, ne odgovarajući, oprezno je vadio, nožem, iz šolje u kojoj je stajao beo sat meda, još živu pčelu upalu u oceđeni med.
– Još kako! Da ste samo videli šta je juče bilo na stanici! – reče Katavasov zvučno zagrizajući krastavac.
– A kako da se to razume? Tako vam boga, Sergije Ivanoviču, objasnite mi kuda idu svi ti dobrovoljci, i s kim ratuju? – upita stari knez, očevidno nastavljajući razgovor koje je počeo pre nego što je došao Ljevin.
– Sa Turcima – mirno smešeći se odgovori Sergije Ivanovič, pošto je izvadio pocrnelu od meda pčelu koja se nemoćno koprcala, i skinuvši je s noža stavio je na čvrst list jasike.
– A ko je objavio rat Turcima? Ivan Ivanič Ragozov i grofica Lidija Ivanovna sa gospođom Štal?
– Niko nije ovde objavio rat, nego ljudi saosećaju sa patnjama bližnjih, i žele da im pomognu – reče Sergije Ivanovič.
Ovo je odlomak završetka jednog od najpopularnijih djela svjetske književnosti „Ana Karenjina“ Lava Nikolajeviča Tolstoja. Dio kada Vronski odlazi za Srbiju. Poznato je da je dobrovoljac u srpsko-turskim ratovima sedamdestih godina 19. vijeka bio ruski pukovnik Nikolaj Rajevski koji je poslužio kao književni uzor za lik grofa Vronskog. O Tolstojevoj vezi sa Srbijom ima mnogo podataka i pisanija. Posebno pred kraj života kada njegov prijateljski odnos prema Srbima dolazi do izražaja. Tada postaje počasni i dopisni član srpske akademije, iznosi svoje mišljenje u vrijeme aneksione krize Bosne i Hercegovine, a postoje i tragovi o navodnim planovima za preseljenje u Novi Sad.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi