NADČOVJEK I SVEČOVJEK
"Sadašnji je čovek na zemlji nemoć, a njegov moral samo je protekcija nemoći. "Mi smo umorni od čoveka" (Wir sind des Menschen mude) uzvikuje Niče u svojoj "Genealogiji morala", a u svome kasnijem delu, u "Tako je govorio Zaratustra" pokušava da stvori jedan novi tip, jedan, da se tako izrazimo, naročiti organizam, uzvišen nad čovekom i nad moralom."
"Bio je još jedan, koga je Niče gledao s uvažavanjem i divljenjem, - Dostojevski. Niče sam o sebi kaže, da je on „fur Dostojewski schwarmend“. U pismu Hipolitu Tenu, Niče izriče svoj strogi sud o Pol-Buržeu i veli da "duh Dostojevskoga ne mira ovom pariskom romansijeru". U pismu Žoržu Brandesu ovako se izražava tvorac nadčoveka o Dostojevskom: "Ja apsolutno verujem vašim rečima o Dostojevskom; ja ga s druge strane cenim kao najdragoceniji psihološki materijal, koji poznajem - ja sam njemu osobito zahvalan, ma koliko da je on protivan mojim najnižim instinktima". (Nietzsches Briefe, Insel-Verlag Leipzig, 1911).
"Dostojevski, koji se u pismu caru Aleksandru II potpisivao "bivši državni prestupnik", koji se rodio u bolnici za siromašne, koji je bio izvođen na ešafot, nosio okove, gladovao zajedno sa porodicom, i imao padaću bolest; Dostojevski, kome je jednoga dana cela Moskva aplaudirala i kome je ceo Petrograd činio mrtvački sprovod, - Dostojevski je bio najveći moderni apostol onoga morala, koji je Niče nazvao "robovskim", i tvorac jednog novog moralnog tipa - svečoveka."
"Dostojevski je nazivao Puškina svečovekom, i ako taj naziv njemu, Dostojevskome, daleko više priliči. Moćni genije Dostojevskoga obuhvatao je sobom mnogo više ljudskih duša nego genije Puškinov. Veliki ljudi ili su do zaprepašćenja jednostrani ili su do zaprepašćenja mnogostrani; drugim rečima: veliki su ljudi ili uski, a visoki, kao jedan obelisk, ili široki i duboki kao more. Uzak i visok bio je Niče, širok i dubok Dostojevski. Kao ruska zemlja tako je široka duša Dostojevskoga, ili još bolje kao zemlja cela, kao ova planeta, na kojoj smo. Nema čoveka na zemlji, koji ne može sebe naći u delima Dostojevskoga. I sam Niče morao se ogledati nad ovim dubokim morem i videti sebe, - inače on ne bi imao toliko respekta prema ovome ruskom Šekspiru, kako jedan nemački pisac (Otto Julius Bierbaum - "Dostojewski", p.6.) naziva Dostojevskoga."
Sv. Vladika NIKOLAJ VELIMIROVIĆ (1881.-1956.) - Episkop žički i ohridski.
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi